Vera u dete

Poštovani roditelji,                                       

03. maj 2010.

Iz knjige:„ Igre skrivalice za decu od dve do pet godina“, autora dr. Doroti Ejnon izdvajamo sledeći deo:

„Vaša vera u detetove sposobnosti vitalna je za njegov razvoj. Sredinom prošlog veka jedna psihološkinja je proučavala kako etiketiranje dece može uticati na poimanje njihove sposobnosti u učiteljevim očima. Sprovela je testove inteligencije i rekla učiteljici koja su deca prema testovima najinteligentnija a koja najmanje inteligentna. Zapravo je samo nasumice podelila decu u dve grupe. Do kraja godine, deca koju je učiteljica smatrala inteligentnijom, imala su bolje ocene a ona druga slabije. Bio je to okrutan eksperiment za decu koja su označena manje inteligentnom – ali takvu situaciju prečesto ponavljaju i roditelji i učitelji koji donose preuranjene zaključke koji potom dovode do ispunjavanja na njima zasnovanih proročanstava.„

Ovim citatom želimo još jednom da vas podsetimo:

-     vaša očekivanja od deteta ne smeju biti preambiciozna i iznad njegovih postignuća. Sa druge strane, ne smeju biti niti previše niska jer onda dete neće biti motivisano da se trudi.

-     Pojedina deca se boje neuspeha, nekima nedostaje roditeljskog podsticaja a poneka veruju da nisu sposobna, tj. imaju manjak samopouzdanja. U sva tri ova slučaja upravo roditelji mogu pravilnim usmeravanjem deteta uticati da ono razvije svoje potencijale.

-     Individualne razlike u sposobnostima dece su veoma velike. Možda vaše dete nema sposobnosti da postane sportski šampion ili svetski poznati komopozitor. Ovakav uspeh zavisi i od talenta, uloženog rada, velike ambicije, pa čak i od srećnih okolnosti. Međutim, ako ste vi kao roditelji svesni realnih sposobnosti vaše dece, uspete da ih podržite u njihovom ostvarivanju – ono će postići svoj lični maksimum.

Pokažite veru u svoje dete. Na ovaj način ćete uticati na njegov razvoj i motivisati ga da ulaže maksimalan trud u svaku aktivnost kojom se bavi.

Posebno je važno kako se ophodite prema detetu kada ono posustane ili ne pokaže odgovarajuće rezultate. Na primer, umesto da kažete: Znao sam da to ne možeš, da si mene slušao ne bi ni pokušavao, glup si (mali, trapav, nesposoban...) si ti za to... Ti nikada nećeš biti kao tvoja sestra (kao brat, kao najbolji učenik u odeljenju, kao ja kada sam bio u tvojim godinama...) i sl. radije ohrabrite dete rečenicama kao što su:

Sledeći put će biti bolje... Znam da ćeš uspeti... Svakome se dogodi da pogreši... Ovo je samo trenutak slabosti... Ako je potrebno – ja ću ti pomoći... Ja verujem u tebe.

Vaš

PU „Studio za decu Zmaj“