Tepanje i nadimci

Ovom prilikom želimo da vas ponovo podsetimo na neka od važnih pravila komunikacije sa decom, upravo u njihovom trenutnom uzrastu. Naime, način obraćanja deci koji imate sa njima sada, bitno se razlikuje od onoga koji ćete uspostaviti kada oni budu stariji ili krenu u školu.

Većina roditeljskog obraćanja deci jesu nadimci, deminutivi (umanjenice) i tepanje. Podrazumeva se da su oni najčešće odraz dodatnog pokazivanja vaše ogromne ljubavi koju osećate, ali mogu imati i negativne posledice.

Izbegavajte tepanje. Budite obazrivi kada je u pitanju preterano verbalno maženje, tj. tepanje. Osnovni razlog zašto to predlažemo jeste što dete misli da je to što čuje – pravilan izgovor a ne tepanje. Sa druge strane, ono se uči pravilnom izgovoru i razvijanju svog govornog aparata najviše upravo slušajući vas. Ono svoje roditelje gleda kao neprikosnovene uzore, sve im veruje i pokušava da ih u svemu imitira. Odnosno, tepanjem vi utičete da ono počne da podražava vaš izgovor i da mu upravo vaš govor tj. tepanje postane primaran i naviknut način sopstvenog izražavanja.

Nadimci u predškolskom uzrastu su uobičajena pojava. Oni uglavnom predstavljaju skraćenice od imena ili prezimena, a ponekad i produženja. Deca ove nadimke prihvataju lako, kao sastavni deo svog imena, tim pre što oni često svedoče o pojačanoj bliskosti unutar članova jedne porodice. Toliko su odomaćeni i u svakodnevnoj upotrebi da većina dece zna da kada ga mama pozove punim imenom, to znači da je nešto pogrešilo i da sledi kritika ili kazna.

Ipak, postoje nadimci koje roditelji, iz najbolje namere daju deci a koja nemaju uvek pozitivne efekte. Posebno u najmlađem uzrastu, kada dete u njegovom prisustvu zovete „trapavkom“ ili „izelicom“... tj. kada izdvojite neku njegovu osobinu iz spektra ostalih i pridate joj poseban značaj, može doći do konfuzije i osećanja nesigurnosti kod deteta. Ovakvim obraćanjem vi, nesvesno govorite i kako dete vidite, a time i šta od njega očekujete. Slično kao sa tepanjem, zahvaljujući tome što dete vama sve veruje, i želi da zadovolji svoje najveće uzore, ono može početi da se trudi da opravda nadimak koji ste mu dali. Odnosno, vaš nadimak može uticati da odredi njegovo ponašanje. Na taj način, neka njegova osobina koja je možda samo deo određene razvojne faze postaje trajna.

Konačno, podsećamo vas da uvek budete svesni da vaše dete raste i da onaj nadimak koji mu odgovara danas uskoro može prerasti. To je posebno slučaj sa „cvetnim“ (ružo, ljubičice...), „jestivim“ (šećerko, jabuko...) kao i „životinjskim“ (mače, pače...) nadimcima. Dete će ih prerasti a ukoliko vi ne osetite taj trenutak, zajedno sa njim, i nastavite da mu se obraćate kao i kada je bilo beba, to će kod deteta stvoriti određeno osećanje stida, posebno ako mu se tako obratite pred njegovim drugarima.

Ne sumnjamo da su vaša tepanja i nadimci izraz najveće ljubavi, ali ne zaboravite da tu ljubav možete izraziti pored dobrih nadimaka, i na deci manje naporan i opterećujući način. Na primer: „Volim te najviše na svetu“.

S poštovanjem,

Vaš Zmaj