Samopouzdaje

SAMOPOUZDANJE

Poštovani roditelji, primetili smo da skoro sva deca u našem vrtiću imaju manjak samopouzdanja. Želimo da zajedno sa vama pokušamo da ovaj problem rešimo jer je samopouzdanje važna polazna osnova za budućnost a ne samo za trenutni razvojni momenat.

Samopouzdano dete je otvoreno je, radoznalo, optimistično, spremno na saradnju. Sigurno je u sebe, razmišlja o onome što je postiglo a ne samo o onome što nije.
Osim toga, ova deca postižu bolji školski uspeh. Naime, kada dete veruje u svoje sposobnosti imaće i snažniju motivaciju i postizati bolje rezultate od onog deteta koje ne veruje u sebe. Početni školski uspeh će mu „dati krila“ i za kasniji razvoj sampouzdanja.
Samopouzdanje utiče i na odnose sa drugima. Samopouzdano dete lako sklapa poznanstva, „uklapa“ se u društvo vršnjaka, ne boji se da pokaže svoje slabosti

Takođe, ovo dete
• zna da se kontroliše
• nema strah da iskaže svoje mišljenje
• nije agresivno osim kada je to neophodno
• uporno je, ne odustaje na prvoj prepreci

Za razliku od njih, deca koja nemaju dovoljno samopouzdanja:
• pokušavaju da sakriju svoje greške i izbegavaju istinu.
• pravdaju svoje greške bez argumenata, svaljuju krivicu na druge.
• ne postavljaju sebi visoke zahteve
• pokušavaju da se „izvuku“ iz neke situacije (odbijaju i da pokušaju zbog straha od neuspeha)
• preterano su stidljivi ili, kao druga krajnost, agresivni
• lako odustaju
• preterano su vezana za roditelje
• teško donose odluke ili jasno iskazuju svoje mišljenje
• sa nepoverenjem prihvataju pohvale jer su skloni samopotcenjivanju
• veoma su osetljivi na kritiku i grdnju
• boje se novih situacije jer nisus premni da preuzimaju rizike
Često imaju izjave kao što su: „Ja to ne mogu, (ne umem...)“,  „Nikada to neću naučiti...“

Kako vi možete uticati na poboljšanje dečjeg samopouzdanja?

Podržavanje tzv. „zdrave reakcije na greške“.
U slučaju neuspeha, pokažite ličnim primerom ali i ličnim odnosom prema detetu da se neuspeh dešava svima, odnosno, može se dogoditi i vama i njemu. Zdrava reakcija na greške podrazumeva da kada dete učini nešto loše, ne podlegne vašem eventualnom kritikovanju ili omalovažavanju već da ume da se odbrani. Ohrabrujte izjave kao što su:

• Dao sam sve od sebe (dao sam svoj maksimum)
• Sledeći put će biti bolje
• Danas mi nije baš dobar dan za ovo, sutra ću pokušati ponovo...
• Znam da ću jednom uspeti
• Biću uporan dok ne uspem...

Podelite svoje iskustvo.
Dete vas gleda kao veliki uzor i posmatra kao nekoga ko sve zna i u svemu je uspešan, u svemu je uvek u pravu. Ako mislite da dete ima nedostatak samopouzdanja, otkrijte mu tajnu da ni vi niste savršeni. Podelite sa njim neko lično iskustvo u kome ste „ispali“ smešni, trapavi, bilo vas je nečega stid, ili ste „lupili“ glupost. Kada shvati da se greške dešavaju čak i vama, detetu će biti manje neprijatno kada ono samo pogreši. Istovremeno, pojačaće se vaš  međusobni odnos jer ćete mu postati bliži i pristupačniji.

Konstruktivna kritika.
Kada kritikujete nemojte komentarisati detetovu ličnost već neki njegov konkretan  postupak ili ponašanje. Na primer, kada kažete : „Ti si uvek tako trapav, stalno nešto prosipaš...“ poslali ste poruku-kritiku na dete kao ličnost. Sasvim je drugi i mnogo pozitivniji efekat ako ukažete na nešto konkretno, trenutno aktuelno, na primer: „Pazi da sada ne prospeš sok“ ili „Moraćeš da pokupiš to što si  prosuo... „

Pohvala.
Pohvalite dete kad god zasluži. Hvalite ga pred njim, i pred drugima. U našem društvu postoji predrasuda da će mnogo pohvale „pokvariti“ dete, da će ga učiniti razmaženim. To nije tačno. Dete postaje razmaženo kada roditelj ne postavlja granice šta je dozvoljeno ponašanje a šta nije, a ne kada svoje dete pohvaljuje i podržava.
Takođe, pitajte dete za mišljenje, i kad god je moguće uvažite ga. Činjenica da njegovo mišljenje smatrate ravnopravnim vašim će bitno uticati na stvaranje pozitivne slike o sebi. Ponudite mu i zadatke koje će sa lakoćom obavljati, tako će se osećati važnijim.

Podržite upornost.
Svaki postignut uspeh će utvrđivati njegovo samopouzdanje, ali da bi do prvog uspeha a zatim i svakog sledećeg došlo, neophodno je da se dete ohrabri na pokušaj. Kada primetite da u nekom pokušaju dete želi da odustane predložite mu da istraje ili da pokušate zajedno. Recite: „Vidim da se veoma trudiš, i ja se često nerviram kada se nađem u takvoj situaciji. Zato te razumem i navijam za tebe. Hajde da pokušaj ponovo a ako ne uspeš, pokušaćemo zajedno.
Takođe, kada dete odbija neku aktivnost (na primer, ne želi da ide u vrtić, ili odbija druženje sa decom...) pokušajte da ne podležete njegovim trenutnim emotivnim raspoloženjima već da ovaj problem prevaziđete, tako što ćete vi buti uporni u kontinuiranom dovođenju deteta. Neposrednim iskustvom dete će brzo uvideti prednosti vrtića a otpor i strah će nestati. Odnosno, uvek insistirajte na argumentima umesto na dečjem trenutnom raspoloženju (ovo želim, ovo ne želim).

                    
S poštovanjem,

P.U. „Studio za decu Zmaj“