Pozitivna disciplina

Poštovani roditelji,

Iz knjige „Pozitivna disciplina za predškolce“ autora: Dr Dž.Nelsen, Mr Č.Irvin i R.Dafi izdvajamo za Vas zanimljive citate o neophodnosti dozvoljavanja deci da pokazuju svoja različita osećanja, načinima komunikacije i pozitivnoj disciplini dece predškolskog uzrasta. 
„Osećanja su uvek u redu; ona nikada nisu ni ispravna ni pogrešna. S druge strane, naša dela i načini koje biramo da bismo pokazali osećanja mogu biti i odgovarajuća i neodgovarajuća.“

Osnove dobre komunikacije za decu predškolskog uzrasta:

Kontakt očima (neophodan uvek osim kada dete dolazi iz kulture gde se kontakt očima smatra izrazom nepoštovanja)

Stav i gledište (Kada održavate kontakt pogledom dok govorite sa detetom eliminisali ste razliku u veličini i visini. Pazite na signale koje šaljete stavom. Na primer, prekrštene ruke ili noge, mogu pokazivati neprijateljstvo)

Ton glasa (Ton obraćanja je najmoćnije neverbalno oružje. Čak i nenapadne fraze kao „prijatan dan“ mogu postati otrovne ako izabaremo posebno hladne tonove glasa. Tada, i te reči nose takvu poruku.

Izraz lica i dodir. Deca su posebno osetljiva na nijanse naših neverbalnih poruka. Način na koji gledamo i koristimo ruke ostvaruje efikasnu komunikaciju bez ijedne jedine izgovorene reči.

Kako pomoći deci da prepoznaju i upravljaju osećanjima?
• Pozovite dete da nacrta kako oseća određenu emociju. Ima li boju? Zvuk? Oblik?
• Zamolite ga da priča o osećanjima umesto da ih iskaže. U ovom uzrastu mnoga deca nisu svesna svojih osećanja. Zato možete pokušati i sa jednostavnim „da ili ne“ pitanjima. Kada uspete u pogađanju oko njihovih osećanja, deca ostaju olakšanje što ih je neko razumeo.
• Pitajte dete šta primećuje da se dešava u njegovom telu kada je zaista besno. Na primer, ako vam dete ispriča da mu se pesnice stežu ili oseća čvor u stomaku... možete zajedno raditi na prepoznavanju istinskog besa i pružiti mu načine da se smiri, pre nego što se ljutnja otme kontroli.
• Pružite mu prihvatljiv način da se suoči sa ljutnjom. Odredite „džak za udaranje“ ili „kutiju za bes“ tj. neki objekat gde bi dete moglo da se iskače, izviče.
• Pokažite detetu kako da se smiri, tempirajte period pre iskazivanja snažnih osećanja. Naučite ga da kanališe i unapred oseti uznemirenje. To će ga naučiti da spreči sopstvene napade besa.
• Dozvolite deci da njihova reč bude poslednja. Nemojte pokušavati da ih odgovorite od njihovih osećanja ili umesto njih rešavate probleme. Imajte veru u decu, dopustite im da ih vode njihova osećanja.


Nadamo se da će vam ovi predlozi biti korisni, i na radost zajedničkog odrastanja sa vašom decom.