Poverenje

sve dok su deca u predškolskom uzrastu, većina roditelja misli da se poverenje sa decom podrazumeva. Međutim, iako u ovom uzrastu sa detetom ne morate imati problema u međusobnoj komunikaciji, upravo sada se gradi i formira poverenje koje će biti osnova vaših budućih odnosa. Ukoliko ova osnova poverenja izostane, kako dete bude starije tako će vaši međusobni odnosi biti teži i konfliktniji.

Poverenje je i najbrži put za sticanje dečijeg poštovanja u vas kao autoritet. Naime, poštovanje vašeg autoriteta nije isto što i strahopoštovanje. Poverenje se stiče i gradi. Kada dete ima u svom iskustvu da vi na nečemu insistirate ne zbog neke vaše neosnovane trenutne želje već zato što za svaki zahtev imate svoje opravdane razloge, najbrže ćete izgraditi autoritet zasnovan na poverenju a ne na strahu.

Kako ćete uticati na razvoj poverenja kod svog deteta?

Budite dosledni. Pokažite da vaša reč ima težinu. Važno je da ono što govorite ili kako se ponašate bude zasnovano na odgovarajućim dogovorima a ne na vašem trenutnom raspoloženju. Kontrolišite svoje emocije, budite konstruktivni. Kako biste izbegli sopstvene afekte i postupke obojene emocijama, unapred odredite kazne, kritike, nagrade, pohvale... koje ćete u konkretnim situacijama primenjivati.

Ispunjavajte obećanja. Nemojte obećavati ono što ne možete da ispunite. To će vam olakšati ispunjavanje onoga što zaista obećate.

Podelite sa detetom vaše iskustvo. Kada dete zna da se i vama ponekad dešavaju neprijatne situacije, lakše će vam se „otvoriti“ i deliti sa vama svoja neprijatna iskustva.

Budite dobar sagovornik. Pokažite da imate vremena da dete čujete i saslušate. Nemojte dok vam nešto govore raditi ništa drugo (telefonirati, gledati TV...)

Kazna. Ponekad roditelji izbegavaju da kritikuju ili kažnjavaju decu jer misle da će dete tako izgubiti poverenje u njih i steći strah i otpor. Međutim, deci su potrebna jasna ograničenja dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Uvek izbegavajte da kritikujete ili kažnjavate detetovu ličnost. Umesto toga, obratite pažnju na neki konkretan postupak ili ponašanje. Na primer, kada kažete : „Ti si uvek tako trapav, stalno nešto prosipaš...“ poslali ste poruku-kritiku na dete kao ličnost. Sasvim je drugi i mnogo pozitivniji efekat ako ukažete na nešto konkretno, trenutno aktuelno, na primer: „Pazi da sada ne prospeš sok“ ili „Moraćeš da pokupiš to što si prosuo... „

Pohvala. Pohvalite dete kad god zasluži. Nije suština da ga vi stalno pohvaljujete već da pohvalom akcentujete neko konkretno ponašanje ili gest. Zahvaljujući pohvalama i verbalnim nagradama dete neće osećati pritisak da mora da uvek bude savršeno i ispunjava sva vaša očekivanja.

Njegovo mišljenje. Kad god je moguće pitajte dete za mišljenje, i uvažite ga. Činjenica da njegovo mišljenje smatrate ravnopravnim vašim će bitno uticati na stvaranje pozitivne slike o sebi.

Sagovornik. Dokažite detetu da možete da budete dobar sagovornik. Cilj komunikacije jeste da dete u vama prepozna nekoga kome može da poveri svoje probleme a da pri tom računa na vašu podršku i razumevanje a ne osudu i kritiku. Dete koje ima poverenja u svoje roditelje nije poslušno u svakom trenutku samo zato što vi nešto strogo zahtevate. Dobrom komunikacijom vi postižete da dete želi da čuje vaše mišljenje i veruje vam.

P.U. „Studio za decu Zmaj“