Konflikti

18. decembar 2009.

Kao što ste već upoznati od 01. do 10. januara „Zmaj“ neće raditi. Naš prvi radni dan je 11. 01. 2010.god. S obzirom da će većina dece ovo vreme provoditi u porodičnom okruženju i družeći se sa drugarima iz vrtića, ili decom vaših prijatelja - želimo da vam skrenemo pažnju na dinamiku njihovih međusobnih odnosa. Naime, primetili smo da se izvestan broj dece ne snalazi u rešavanju konfliktnih situacija. Mi, u „Zmaj-u“ znamo da se mirenje uči i da je i po decu, i po njihovo samopouzdanje često najbolje da se što ranije osamostale da svoje konflikte rešavaju bez učešća odraslih. Odnosno, naši vaspitači reaguju u slučaju dečijih razmirica kada je dete fizički ili psihički napadnuto od strane drugog deteta, i kada se jedno dete požali (tuži) drugo dete. Čak i tada, vaspitač uputi decu da samostalno reše svoj problem („To treba da kažeš njemu“, „Porazgovarajte kada se smirite“...) a po potrebi, ohrabruje ih da odgovore ili uzvrate. Kasnije, vaspitač nastavlja da ih posmatra i prati koliko se određeno ponašanje ponavlja ili ne, kako će deca ubuduće reagovati u sličnim situacijama. Tek ukoliko deca ne uspeju da svoj konflikt samostalno reše, ukoliko se on ponavlja, rezultati izostaju, vaspitač izveštava roditelje. Ukratko, obaveza vaspitača jeste da bude aktivan kao podrška u rešavanju sukoba a ne da se postavlja na stranu jednog ili drugog deteta.

Sa druge strane, primetili smo da roditelji imaju drugačiji stav. U želji da svoje dete što više zaštite, oni preuzimaju njegovu ulogu. Ulaze u direktan kontakt sa decom za koju misle da na neki način ugrožava njihovo dete, ili sa njegovim roditeljima. Napadaju vaspitače za nedovoljno angažovanje. Očekuju da njihovo dete treba da u vrtiću bude što više zaštićeno, u svakom smislu. Mi, u „Zmaj-u“ sa svoje strane pokušavamo da decu maksimalno zaštitimo u okviru zdravstvene preventive, što bolje osmišljenih programa rada, zabrane bilo kakvog fizičkog „kontakta“ u rešavanju konfliktnih situacija. U vrtiću je zabranjeno bilo kakvo fizičko i mentalno maltretiranje dece, bilo od strane dece bilo od strane odraslih.

Formiranje socijalnih veština nije i ne može da bude pod „staklenim zvonom“. Kako se određena samostalnost može steći samo u direktnoj komunikaciji sa vršnjacima, pospešujemo razvoj dijaloga. Ponekad je potrebno daleko više vremena da deca dijalog tretiraju kao svakodnevni deo komunikacije. Zato često posežu za njima dostupnim sredstvima (ucene, vređanje, švrljanje crteža...). Potrebno je mnogo strpljenja i insistiranja na podizanju motivacije kod dece da usvoje dijalog kao način komunikacije u rešavanju problema, kako sa vršnjacima, tako i sa odraslima. Ovo posebno važi za decu koja su u pripremnoj grupi predškolskog programa. Ako posustanemo ili rešavamo probleme umesto dece, već u prvom razredu osnovne škole to će rezultirati da budu izolovani i proglašeni „lakim žrtvama“ zbog svog nesnalaženja u vršnjačkim odnosima.

Upravo zato, predlažemo vam da razmislite o sledećem:

•     Pokušajte što više da osposobljavate decu na samostalnost. Ako je ono odgovorno za sukob sa drugom, neka bude odgovorno i za pomirenje.

•     Vi, sa vaše strane što više razgovarajte sa detetom. Izuzetno je važno da budete upućeni u njegove kontakte sa drugarima.

•     Podstičite dete da bude verbalno snažno. Objasnite mu da izvinjenje nije znak slabosti kao što je i reći „Ne“ znak snage ličnosti.

•     Pokažite ličnim primerom da se prijateljstva neguju. Podelite sa detetom neko vaše lično iskustvo. Kada detetu opišete da ste se i vi sa nekim vašim prijateljem svađali, mirili i sl. ono će postepeno uvideti da je to sastavni deo druženja.

Konačno, želimo vam da nastupajuće praznične dane provodite sa svojom decom uz što manje sukoba, a što više druženja i dobrog raspoloženja.

Vaš

„Studio za decu Zmaj“